Издавачи: Историјски архив Београда и Институт за новију историју Србије
За издаваче: Др Миле Бјелајац, Мр Драган Гачић
Главни и одговорни уредници: Слободан Мандић, Др Владимир Цветковић
Приређивачи: Др Срђан Мићић, Др Наташа Милићевић
Рецензенти: Академик Љубодраг Димић, Проф. др Мира Радојевић, дописни члан САНУ, Др Софија Божић
Лектура: Мр Наташа Николић
Прелом текста и припрема за штампу: Ђорђе Секерезовић
Дизајн корица: Ђорђе Секерезовић
Штампа: Zlamen
Тираж: 500
Легат Косте Ст. Павловића, који је његов син Стеван Павловић предао Историјском архиву Београда, садржи дневничке белешке које су настале у периодима од 1930. до 1934. и од 1944. до 1954. године. Због тога су врло корисне за истраживаче који се интересују за југословенску историју у међуратном периоду и Другом светском рату, али и животу и раду појединаца који су остали да живе у емиграцији и после 1945. године.
Дневничке белешке које је Коста Павловић водио у време док је био лични секретар Војислава Маринковића, 1930–1932, представљају значајан историјски извор за истраживаче и ширу јавност. Информације су углавном тачне и прецизне, што је потврђено у великом броју случајева поређењем с другим изворима и досадашњим сазнањима у историографији. За овај период дневник Косте Павловића пружа прегршт информација о различитим догађајима, личностима и процесима: односима краља Александра са истакнутим појединцима у шестојануарском режиму, међусобним односима између бивших радикала, демократа и Петра Живковића, делатности грађанске, студентске и екстремистичке опозиције режиму и односу власти према њима, планираним уставним променама, доношењу нових закона и изборима спроведеним 1931, Министарству иностраних послова и дипломатско-конзуларној служби, односима Југославије са појединим државама и у оквиру Мале антанте, званичним посетама Војислава Маринковића Атини и Варшави, раду југословенских делегација те наступима великог броја страних државника и дипломата у Друштву народа, на Конференцији за разоружање и другим међународним форумима, реакцијама међународне јавности на предлог Аристида Бријана о Европској федерацији држава и др.
Због великог броја личности, институција и догађаја којима обилује дневник Косте Павловића, приређивачи Дневника написали су и уводну студију с намером да олакшају читаоцима, посебно ширем аудиторијуму, праћење различитих тема о којима је аутор бележио податке и своја запажања. Студија је посвећена променама у државном и друштвеном животу Југославије које су наступиле са завођењем шестојануарског режима, и на који начин је реаговано на унутрашње и спољне изазове који су се јавили у периоду од 1929. до 1932. године.
Публикација Историјског архива Београда објављена 2017. године: Коста Ст. Павловић, Лондонски дневник 1945–1946