На данашњи дан: 9. април 1946. – На основу одлуке Извршног одбора народног ослобођења града Београда (26. 9. 1945) Историјски архив Београда је започео са радом. Како формално решење о оснивању Архива није донето, за датум његовог оснивања везује се и 9. април 1946. године. Тада је једини запослени, Лазар Ћелап, започео сређивање грађе Земунског магистрата са великим ентузијазмом и доводио је колеге и пријатеље који су помагали да се среди обимна грађа која је приспела у Архив.
Иако је идеја о оснивању Градског архива постојала знатно раније, организован и трајан рад на прикупљању и очувању архивске грађе отпочео је тек после ослобођења, када је на предлог Просветног одељења Извршног одбора народног одбора града Београда на седници 26. септембра 1945. донета одлука да се оснује Градска архива као самостална установа са задатком да прикупља оригиналну архивску грађу градских установа.
Иако је идеја о оснивању Градског архива постојала знатно раније, организован и трајан рад на прикупљању и очувању архивске грађе отпочео је тек после ослобођења, када је на предлог Просветног одељења Извршног одбора народног одбора града Београда на седници 26. септембра 1945. донета одлука да се оснује Градска архива као самостална установа са задатком да прикупља оригиналну архивску грађу градских установа.
Од ове одлуке до реализације рада прошло је неколико месеци у припремама. Просветно одељење Извршног одбора Народног одбора града Београда, одмах након оснивања Архива, затражило је од Министарства просвете Србије да у Библиотеку и Музеј Општине града Београда, из Државне архиве, упути једног професора историје ради сређивања историјске архиве бивше Општине града Земуна. На предлог Државне архиве упућен је историчар Лазар Ћелап који је постављен за првог управника Градске архиве у пероду од 1946 до 1954. године. Kао познавалац немачког језика, писане готице и аустроугарске државне организације и администрације, Ћелап је започeо рад на сређивању јединог архивског фонда Земунског магистрата.
Архив је у почетку не само просторно, већ и буџетски био везан за Библиотеку и Музеј Општине града Београда, све до 1947. када je постао званично самостална установа.
Следећи важан догаћај уследио је 1954. када је Градски народни одбор донео одлуку да се Архиву додели зграда бивше Класне лутрије на углу Васине и Змај Јовине улице. Иако није била наменски зидана зграда, уз адаптацију и прилагођавање потребама архиву, била је прихватљиво решење. У тој згради Архив је остао до 1973. године када се сели у наменски зидану зграду на Новом Београду.
Архив је у почетку не само просторно, већ и буџетски био везан за Библиотеку и Музеј Општине града Београда, све до 1947. када je постао званично самостална установа.
Следећи важан догаћај уследио је 1954. када је Градски народни одбор донео одлуку да се Архиву додели зграда бивше Класне лутрије на углу Васине и Змај Јовине улице. Иако није била наменски зидана зграда, уз адаптацију и прилагођавање потребама архиву, била је прихватљиво решење. У тој згради Архив је остао до 1973. године када се сели у наменски зидану зграду на Новом Београду.
Oд првих корака 1946. године, у тешким условима, још увек у саставу Библиотеке, са свега две магацинске просторије и грађом Земунског магистрата, Историјски архив Београда након осам деценија стоји као савремено опремљена институција културе, где се чува близу 14 дужних километара докумената.
У оквиру своје делатности Архив данас обавља све послове на заштити, сређивању, обради, публиковању, културно-просветној делатности и пружању на коришћење архивске грађе од значаја за проучавање историје Београда, али и Србије, бивше Југославије и Југоисточне Европе.