Отварање: 24. јануар 2014.
Аутори: Олга Латинчић, Јелена Јовановић, Тијана Ковчић
Стручни консултант: Др Милан Кољанин
Сарадник на поставци изложбе: Снежана Лазић
Дизајн и графичка припрема паноа: Александар Лазовић
Графичка припрема каталога и легенди: Владимир Мијатовић
Лектура и коректура: Весна Лекић
Израда реплика и макета: Бојан Коцев
Техничка реализација: Горан Маринковић, Бојан Коцев, Петар Гајичић
ИТ подршка: Вук Бабић
Изложбу отворио: Ивица Дачић, председник Владе Републике Србије
Делећи судбину поднебља и народа, јеврејска заједница у Београду опстајала је вековима. На раскрсници путева, на Дорћолу, где су се првобитно населили, градили су синагоге, зидали школе, штампали књиге. Својом делатношћу допринели су привредном, друштвеном и културном развоју Београда. Учествовали су у политичком животу земље, борили се за њу. Чувајући свој идентитет, београдска јеврејска заједница, учествовала је истовремено у преплитању култура свих житеља Београда.
Други светски рат нагло је прекинуо живот јеврејске заједнице у Београду. Само за две окупационе године (1941. и 1942) она је готово потпуно нестала. Од око 12.000 београдских Јевреја Холокауст је преживело само нешто више од 1.000.
Изложба је конципирана у четири тематско-хронолошке целине које се преплићу: Јевреји у Београду, Ковитлац рата, Жртве и Успомене. На 52 паноа, три сталка, једној коцки, једном плексигласу и три композиције у простору приказан је живот и страдање Јевреја у Београду. На 25 паноа представљено је 48 жртава чије судбине показују свеобухватно страдање београдске јеврејске заједнице. Полазну основу за припремање изложбе представљала је грађа Реферата за масе (заоставштине) Народног одбора I рејона града Београда, једног од првих органа власти у Београду након Другог светског рата. На основу сабране грађе Историјског архива Београда, Јеврејског историјског музеја и Адвокатске коморе Београда жртве престају бити број, име и презиме без садржаја, већ постају личности са својим оствареним и неоствареним животним сном који је у једном тренутку био прекинут.
Већи део грађе Архива Београда који одсликава живот и страдање београдских Јевреја биће по први пут представљен јавности. Богата архивска грађа као што су пописи имовине, умрлице, лична документа, планови зграда, фотографије, рекламе радњи, хартије од вредности... сведочи о животу који је прекинут. Поглавље Успомене, кроз три експоната: споменар, албум и књига с посветом, представља причу о пријатељству које траје и опстаје.
Као пратећи део изложбе објављена је публикација под називом Поменик жртвама Холокауста у Београду: из архивске грађе Народног одбора I рејона града Београда. Књига садржи податке о свим страдалим Јеврејима чије су умрлице сачуване у грађи Реферата за масе фонда Народног одбора I рејона града Београда, а који се чува у Историјском архиву Београда. Поменик има за циљ да још једном подсети на Холокауст, да помене непозната имена жртава, њих 161, а о онима чија су имена позната пружи нова сазнања.
Отварању изложбе су присуствовали др Рубен Фукс, председник Савеза Јеврејских општина Србије, Њ.Е. господин Јозеф Леви, амбасадор Израела, Њ.Е. господин Мајкл Кирби , амбасадор САД, Њ.Е. господин Ђузепе Манцо, амбасадор Италије и Њ.Е. господин Гордан Маркотић, амбасадор Хрватске. Такође, били су присутни принц Александар и принцеза Катарина Карађорђевић, господин Дејан Ристић државни секретар Министарства за културу и информисање, Саша Јанковић заштитник права грађана, представници СПЦ, јеврејске заједнице, Управе града Београда и Општине Нови Београд, као и многобројни гости из јавног и културног живота Београда и Србије.
Изложба се може погледати до марта 2014, сваког дана, осим недеље и понедељка, од 10-17 часова.
