Отварање изложбе: 23. децембра 2003. у Историјском архиву Београда и Народној библиотеци Србије
Носиоци пројекта: Историјски архив Београда и Народна библиотека Србије
Аутори: др Бранка Прпа, Сретен Угричић
Реализација: радници Архива и Народне библиотеке Србије
Визуелизација: инж. арх. Бојана Ђуровић Ликовно-графичко решење: Драгана Лацмановић
Изложбу отворио: мр Ненад Богдановић, председник Извршног одбора Скупштине града Београда
Изложба постављена у просторијама Историјског архива Београда и Народне библиотеке Србије. Концепција изложбе јединствена, експонати различити на оба изложбена места. Београд је један од ретких европских градова који је, развијајући своју урбаност и идентитет, од турске касабе великом брзином постао модерна метропола. На овом простору Модерна је прихваћена не као насилни, импортовани модел, већ је у првим деценијама XX века јасно артикулисана као аутентични извор стваралаштва. Стога је идејна концепција изложбе била да истакне појединце који су својим ангажовањем допринели општој модернизацији живота Београда у првој половини XX века.
Изложена су најважнија дела која су у писаном виду везана за Модерну XX века: књиге, часописи, плакати, рукописне заоставштине, фотографије, пројекти и урбанистички планови. Многи од експоната имали су праву уметничку вредност, а својим облицима и оригиналним изразима говорили су о стварању новог визуелног света, који је прекорачио традиције, идеологије и границе.
Обухваћени су важнији уметнички правци: Модерна, књижевна авангарда (дадаизам, зенитизам, надреализам); социјална литература (сукоб на књижевној левици, сукоби у другој југословенској држави и победа Модерне); концептуала 60-их и 70-их година.
Трагања карактеристична за ликовне уметности и књижевност нису била страна ни архитектури, о чему сведоче многобројни пројекти зграда и урбанистички планови. Визуелизација изложбе је у потпуности следила графички дизајн Модерне. Агресиван контраст црвене и црне боје, фотографије и документа у величини постера, текст, звук и понеки тродимензионални предмет у простору чинили су савршено јединство.
Целокупни ликовни изглед изложбе заокружио је, у истом стилу решен, проспект-водич. Својим бојама, неуједначеним и асиметричним насловима и прилозима обликован је као једна надреалистичко текстуално-визуелна целина.
