Штампа 
Отварање: 6. март 2015. у Галерији Архива
Реализација: Историјски архив Београда, Историјски архив Ужице
Аутор изложбе: Иван Р. Марковић
Екстензија изложбе: Ђурђија Боровњак, Снежана Лазић (Историјски архив Београда)
Дизајн промо-материјала: Ђурђија Боровњак
Графичка припрема: Владимир Мијатовић
Техничка подршка: Бојан Коцев
Информатичка подршка: Вук Бабић, Јелена Николић, Срђан Орестијевић
Изложбу  отворио: Драгомир Ацовић, архитекта
 
Гостовање изложбе Историјског архива Ужица „Архитекта Миладин Прљевић" у Галерији Историјског архива Београда резултат је вишегодишње успешне сарадње ове две институције.

Изложба представља својеврстан омаж архитекти, рођеном у Ужицу и једном од најзначајнијих представника српске модерне архитектуре у периоду између два светска рата.

Аутор изложбе, историчар уметности Иван Р. Марковић, градитељски опус архитекте Миладина Прљевића представио је највећим делом на основу заоставштине архитекте похрањене у Музеју науке и технике. Допуна изложбене поставке приређена за изложбу у Историјском архиву Београда (аутори Ђурђија Боровњак и Снежана Лазић, историчари уметности) концепцијски кореспондира са гостујућом изложбеном поставком Архива Ужица и изведена је на основу архивских докумената из фундуса Архива Београда и пројектне докуменатције и личних предмета архитекте, који се чувају у породичној заоставштини архитекте Прљевића, и који се овим поводом први пут дају на увид стручној и широј јавности у свом оригиналном облику.

Изложбу прати и слајд-пројекција са фотографијама изведених објеката, идејним скицама и конкурсним решењима из породичне заоставштине архитекте Прљевића, као и филм Југословенске кинотеке који приказује журналску сторију „Вежба ватрогасаца" из 1943, са ватрогасном вежбом која се одвија на Палати „Албанија", најзначајнијем остварењу арх. Прљевића и архитектонским симболом модерног Београда.

Плодоносни градитељски опус Миладина Прљевића (Ужице, 1899 – Београд, 1973) представљен је његовим најзначајим објектима, јавним објектима, породичним вилама, стамбено-пословним објекатима, највећим делом вишеспатницама, учешћем на значајним архитектонским конкурснима, те запаженим радом у области система градње, изолационих материјала и енергетске ефикасности. У само једној деценији, од 1930. године до почетка Другог св. рата Прљевић је пројектовао више од 150 објеката, од којих је 68 изведено – највећим делом у Београду, такође и широм Краљевине и касније ФНР Југославије: у родном Ужицу, Краљеву, Чачку, на Златибору и Тари, Бору, Нишу, Лозници, Новом Саду, Сремској Митровици ,Цетињу, Подгорици и Никшићу, Сплиту.

Након Другог светског рата Прљевић је био и иницијатор и оснивач Института за проучавање стамбене архитектуре Од 1946. до пензионисања радио је у Пројектном заводу Народне Републике Србије.

Значајнији објекти: Палата „Албанија", зграда Синише Здравковића (угао Поп Лукине и Топличиног венца), кућа М. Ћировића (Кнеза Милоша 66), вила Б. Стојковић (Адмирала Вуковића 24), кућа Малише Стефановића и хотел „Палас" у Ужицу.
Конкурсни пројекти: Посланство Краљевине Југославије у Анкари (са В. Симеоновићем), Робна кућа „Митић", Железничка станица у Скопљу, Институт Николе Тесле, Хотел у Сплиту, Државна маркарница, зграда КНОЈ-а, Уметнички музеј на Ташмајдану.
 
Изложба ће бити отворена за посетиоце месец дана и може се погледати до 6. априла 2015.
Радно време Галерије Историјског архива Београда: уторак–субота од 10 до 17 часова.
Улаз у Галерију је слободан.
 
 
Фотографије са отварања
 
Видео запис са отварања YouTube-logo-full color