Штампа 

Аутори: Исидор Ђуковић, Ненад Лукић
Уредник: Слободан Мандић
Година издања: 2017.

Нежидер, аустроугарски логор за интерниране цивиле током Првог светског рата, био је један од највећих те врсте. Настао у зградама и коњушницама старе хусарске касарне, временом је дограђиван тако да се у њега могло сместити око 15.000 интернираца. Служио је превасходно за интерниране цивиле из Краљевине Србије, у знатно мањој мери и из Краљевине Црне Горе и неких делова Аустроугарске монархије у којима су живели словенски народи попут Руса и Пољака. Кроз овај логор је у периоду 1914−1918. године прошло више од 17.000 интернираца, од којих је услед лоших стамбених и здравствених услова и повремених епидемија заразних болести њих око 4.800 у њему заувек оставило животе.

Публикација Нежидер, аустроугарски логор за Србе 1914−1918, настала као сарадња аутора Исидора Ћуковића, Ненада Лукића и Историјског архива Београда, конципирана је из два дела.

У првом делу тематски се обрађује сам логор Нежидер, и све оно што је везано за њега, формирање и развој логора, изглед, организација, свакодневни живот, умирања и сахрањивања логораша. Овај део допуњен је изводима из сећања логораша, на основу до сада објављених мемоарских публикација бивших логораша, уз допуну података из новије литературе, превасходно из кратке студије Ева Марије Мансбергер и Карла Шефера Das Neusiedler Internierungslager 1914–1918 (Еva Maria Mannsberger und Karl Schäfer, „Das Neusiedler Internierungslager 1914–1918”. Neusiedler Jahrbuch ХI, 2008/2009), као и подацима из неколи ко новинских чланака и доступне архивске грађе.

Што се другог дела књиге тиче, изворна грађа је обимна. Списак умрлих интернираца 1914−1918. године приређен је у целости на основу до сада некоришћене архивске грађе из Архива Србије, Архива Југославије, Архива Војске Србије, Републичког завода за заштиту спо меника културе и из једног дела Sterbebuche, оригиналних књига умрлих које су вођене у логору.

Путем табела, дат је:

  • попис умрлих поданика Краљевине Србије;
  • попис умрлих поданика Краљевине Србије за које подаци нису у потпуности прецизни;
  • попис умрлих поданика Краљевине Црне Горе и делова тадашње Аустроугарске (садашњих држава Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије);
  • попис умрлих поданика из Царевине Русије, Краљевине Румуније и Кнежевине Албаније;
  • попис умрлих из логорског особља;
  • попис умрлих за које се није могло утврдити место рођења;
  • попис умрлих за које се не може поуздано утврдити да ли се ради о истим или различитим особама;
  • попис потенцијално умрлих цивила који нису пописани у главним изворима;
  • попис потенцијално умрлих војника који нису пописани у главним изворима;
  • попис уписаних у нежидерске књиге умрлих који су сахрањени у другим местима;
  • попис умрлих за чију смрт није добијена званична потврда од надлежних органа.

Публикација Нежидер, аустроугарски логор за Србе 1914−1918 је први свеобухватан покушај у нашој историографији да се у оквиру једне монографије истражи судбина српских интернираца и логораша у неком логору на територији Аустроугарске монархије током Првог светског рата. Ослањајући се на домаћу и инострану изворну грађу, како документарну, тако и ону мемоарског типа, као и литературу, аутори су читаоцима приближили до сада мање познат аспект страдања српског народа током Првог светског рата.

На промоцији, одржаној у Римској дворани Библиотеке града Београда 26. априла 2017, о издању су говорили Исидор Ђуковић и др Милош Пауновић. Истом приликом, промовисано је још једно издање Архива – Коста Ст. Павловић, Лондонски дневник 1945-1946.

 

Фотографије са промоције

 
 
Видео са промоције
YouTube logo full color
 
Преузмите публикацију у електронском облику