Штампа 

Историјски архив Београда као један од најмодернијих архива у земљи, одиграо је значајну улогу у развоју архивске службе Србије. Иако нема ингеренције матичности, увек је по својој организацији, кадровима и пословима које је обављао представљао узор многим архивима.

Повод за настанак ове институције био je, пре свега, да се заштити и сачува изузетно значајна грађа Земунског магистрата, настала још у XVIII веку. Управо због тога, на предлог просветног одељења Извршног одбора народног одбора града Београда, на седници 26. септембра 1945. године, донета је Одлука да се оснује самостална установа «Градски архив», са задатком да прикупља оригиналне документе друштвене и приватне заоставштине чији је рад везан за развој Београда и Земуна. Од оснивања Архив је био у саставу Градске библиотеке, да би се 1947. године одвојио и наставио да делује као самостална институција.
Од 1954. године налазио се у згради бивше Класне лутрије (угао Васине и Змај Јовине улице).

Садашњи назив Архив је добио Одлуком Градског већа и Извршног одбора града Београда на седници одржаној 24. јануара 1958. године.
Уписан је у Регистар Трговинског суда у Београду, решењем ИСу-5/97 под бројем 5-222-00, као установа културе од посебног друштвеног значаја, која у оквиру своје делатности врши заштиту архивске грађе у регистратурама, затим преузимање, сређивање, обраду, коришћење и публиковање архивске грађе.

Надлежност Архива обухвата подручје Скупштине града Београда односно свих 17 градских  општина.

Временом су просторије и депои постали тесни, јер је током година Архив преузео велики број фондова. Због тога је 1963. направљен елаборат будућег наменског објекта, по пројекту Милана Јерковића. Пројекат је прихваћен у Скупштини града, а инвеститори су били Градски комитет Савеза комуниста Србије Београда, Скупштина града Београда и Градско стамбено предузеће, док је Дирекција за изградњу Новог Београда обезбедила локацију. У периоду од 1969. до1972. године објекат је сазидан.

Зграда је званично примљена 16. јануара, а свечано отворена 15. октобра 1973. године.
Површина терена на коме је сазидан објекат износи 7 200 m2, од тога 4 700 m2 корисне површине, и то: канцеларије, ходници и друге просторије 1 500 m2, радионице 480 m2 читаоница 120 m2, галерија 200 m2, депои 2 400 m2.