Услови и начин коришћења архивске грађе
Услови и начин коришћења архивске грађе
Члан 41.
Сви имају право да под једнаким условима користе архивску грађу која се чува у архивима.
Архивска грађа се користи у архиву.
Архивској грађи у електронском облику може се приступати и електронским путем ако је јавно доступна.
Архив обезбеђује услове за коришћење архивске грађе.
Коришћење архивске грађе и информативних средстава у архивима је бесплатно.
Архивска грађа даје се на коришћење у службене сврхе, сврхе научног и стручног истраживања и потребе публиковања, за потребе наставе, изложби, остваривања или заштите личних права и друге сврхе.
На коришћење се по правилу дају микрофилмске или дигиталне копије архивске грађе.
Изузетно, на коришћење ће се дати оригинална архивска грађа иако постоје копије те грађе, ако то захтева научни метод рада.
За коришћење архивске грађе у рекламне сврхе, стицања добити, за умножавање и објављивање докумената, потребна је посебна дозвола надлежног архива.
Архиви немају обавезу да истражују архивску грађу коју поседују, у име и за рачун корисника грађе.
Корисник архивске грађе је одговоран за повреду јавних интереса, односно приватности, као и повреду права и интереса лица, насталих услед коришћења архивске грађе.
Ближе услове и начин коришћења архивске грађе прописује министар.
Члан 42.
На захтев корисника јавни архив издаје уверења, оверене копије и преписе докумената чије оригинале чува и који имају доказну снагу јавне исправе у складу са законом којим се уређује општи управни поступак.
Члан 43.
Архивска грађа се не даје на коришћење: ако је њен стваралац, ималац, давалац или дародавац приликом предаје у писаној форми поставио ограничења у погледу њеног коришћења; ако се налази на сређивању, обради, конзервацији и рестаурацији; ако стручни савет архива утврди да се може користити само под посебним условима; ако директор архива процени да би њеним коришћењем могли да буду повређени интереси државе или права грађана; ако је у оштећеном стању и ако је у току припрема за њено објављивање у издању архива.
Архивска грађа која није сређена, по правилу, не издаје се на коришћење.
Изузетно, несређена архивска грађа се може дати на коришћење на основу одобрења директора или лица које он овласти.
Архивску грађу могу користити без ограничења ствараоци чијом је делатношћу и радом та грађа настала.
Legacies, Donations, Purchases
Arrangement and description of the legacies is a regular activity of the Archives. In the last couple of years, acquisition of documentation through donations or purchasing was intensified. Separate documents of old Belgrade families, photographs of destroyed facilities, picture postcards, unrealized construction plans, unpublished manuscripts, digitized personal collections and the complete set of the journal Republika have added to the existing fonds and collections.
In addition to single documents, the Archives acquired a number of legacies of individuals who had left their mark on the political and cultural life of Belgrade in the second half of the 20th century. The documents from the legacy of Ivan Đurić and Jelena Šantić filled in the emptiness in the documents concerning the political struggle, antiwar activities and the fight for human rights toward the end of the 20th century.
The area of 2,400 sq meters contains 13,200 shelf meters of archive fonds and collections, most of them in the Serbian language, and in German, with some documents in Turkish, French, Hungarian, Russian, Italian, Rumanian, Hebrew and other languages.
One of the oldest individual document kept in the Archives dates back to the second half of the 16th century is а Dialogue between an Ottoman Turk and a Christian, written in Turkish and concerning a military and political situation.
Тhe oldest fond is the Zemun Town Hall Fond, dating back to 1749, when Zemun was proclaimed a free royal city, having been exempted from the feudal estate of the Schoenborn family. Most of the documents are in German.
The largest fond, with hundreds of shelf meters of documents, are the Assembly of the City of Belgrade, the District Court for the City of Belgrade, the Administration of the City of Belgrade, the Zemun Magistracy, the District Court in Zemun and the Chamber of Commerce of Belgrade. Most of the fonds kept in the Archives were created after 1945, and of those which handed over recent years, the most important certainly is fond BITEF.
The structure of the fonds and collections of the Historical Archives of Belgrade:
Government and public services
Legacies
Personal fonds
Socio-political organizations
Family fonds
Education
Banking
Legislation
Civil and other types of organizations
Societies and associations
Social and health services
Cultural and scientific institutions
Collections