У Одељењу за обраду и коришћење архивске грађе обављају се послови сређивања, обраде и израде информативних средстава, библиотеке, читаонице, културно-просветне делатности и публиковања архивске грађе.
Још од оснивања Историјског архива Београда, на одлуку приоритета у пословима на сређивању и обради утицали су првенствено критеријуми историјске вредности фондова, како би се послови уклопили и са потребама истраживача. Тако се прво кренуло са сређивањем старијих и најважнијих фондова, попут Земунског магистрата (чија је заштита била и повод за настанак Архива 1945. године), Управе града Београда, Општине града Београда и Суда вароши Београда.
Посао на сређивању фондова подразумева да сваки документ мора бити доведен у прави поредак, тј. циљ је да се фонд доведе у ред који ће истраживачима омогућити брзо проналажење грађе у вези са одређеном темом. Уопштено, сређивање се врши по принципу провенијенције, принципу слободне провенијенције или тематски, а понекад и комбинацијом сва три облика.
Резултат сређивања и обраде су информативна средства:
- две књиге Водича кроз фондове органа управе и јавних служби, правосуђа, просвете, културе и научних установа, социјалних и здравствених установа
- 232 сумарна инвентара
- 1.600.000 аналитичких картица
- 450 пописа фондова и збирки
- електронски каталог Јанус са 230.000 јединца описа
Протеклих година настављен је рад на сређивању и обради, као и ревизији и ажурирању информативних средстава за фондове од изузетног значаја, попут Управе града Београда, Гестапоа / Заповедник полиције безбедности и службе безбедности (БДС), Земунског магистрата, Скупштине града Београда, Окружног народног одбора Округа београдског, Трговинске коморе у Београду, Породичног фонда Главинић. Поред тога, настављен је рад на фондовима народних одбора рејона града Београда, који представљају основне органе градске власти након ослобођења, све до формирања општина 1952. године.
Међу фондовима преузетим протеклих година нарочито треба истаћи интезиван наставак послова на фонду Београдског интернационалног театарског фестивала (БИТЕФ), као и на Легату Јована Ћирилова. Поред тога, у протеклих пет година рађено је на обради и сређивању и других легата и личних фондова: Коста Ст. Павловић, Мирољуб Тодоровић, Иван С. Павловић, Драгослав Дража Марковић, Иво и Мима Кушанић, Петар Боснић, породица Вељковић, Небојша Попов, Вицко Крстуловић, Милорад Мишковић, Нада Маринковић, Влајко Беговић, Славко Зечевић.
Од осталих фондова који су сређивани и обрађивани у Архиву треба споменути и рад на фондовима Југословенски женски савез и Одбор госпођа Књегиња Љубица, Удружење индустријалаца у Београду, Српска православна занатлијска певачка задруга у Земуну, Подунавска финансијска дирекција. Такође, рађено је сређивање и обрада Збирке фотографија, Збирке штампаних ствари, Збирке диплома, указа и постављења, затим новоформиране архивске Збирке пројектне документације и Збирке досијеа ратне сирочади.