Otvaranje izložbe: 10. avgust 2011.
Realizacija: Evica Micković, Snežana Lazić, Goran Davidović, Isidora Stojanović,, Jelena Nikolić, Zoran Milošević
Tehnička podrška: Branko Ćalović, Vladimir Zorić, Vladimir Mijatović, Jelena Mitrović Kocev, Bojan Kocev
Vizuelizacija: arhitekta. Bojana Đurović
Likovno grafičko rešenje: Dragana Lacmanović
Autori kataloga: Evica Micković, Goran Davidović, Isidora Stojanović, Snežana Lazić
Izložbu otvorili: direktorka Međuopštinskog istorijskog arhiva Čačak, Lela Pavlović i bivši zatočenik logora Banjica i Mauthauzen, Dragan Subotić iz Čačka

Овом изложбом, као и двотомном књигом под  истим насловом и пратећим каталогом Логор Бањица 1941 – 1944. Заточеници са  подручја Чачка и Лучана, Историјски архив Београда и Međuopštinski  istorijski arhiv u Čačku одају почаст жртвама  Бањичког логора, али и упозоравају на праву природу времена, система и  идеологије чији је он био производ. Пред многобројним  посетиоцима изложбе, директорка Међуопштинског историјског архива у Чачку, Лела  Павловић, истакла је у свом обраћању да је од 23.637 регистрованих заточеника у  логору страдало 4.286. Из општина Чачак и Лучани у том логору је било заточено  1.149 особа, од којих је 212 страдало, док је 366 логораша депортовано у друге  концентрационе логоре, у којима је убијено њих 153. Изложбена поставка кроз архивска документа,  књиге и фотографије прати делатност логора и страдања његових заточеника. Посебан  сегмент изложбе чине изложена документа и други експонати везани за живот и  страдања заточеника – логораша са подручја данашњих општина Чачак и Лучани,  пажљиво изабраних из архивских фондова Историјског архива Београда и  Међуопштинског историјског архива Чачак. Предусретљивошћу директорке галерије Надежда Петровић,Милице Петронијевић, изложба је реализована у изванредном изложбеном простору ове реномиране галеријe.

Izložba Logor Banjica - logoraši

Otvaranje izložbe: 23. novembar 2010.
Realizacija: Evica Micković, Milena Radojčić, Jelena Nikolić, Isidora Stojanović, Snežana Lazić, Aleksandar Marušić, Vladimir Mijatović
Tehnička podrška: Bojan Kocev, Milan Čavorović, Vesna Pehrat, Nada Đorđević
Vizuelizacija: inž. arh. Bojana Đurović
Likovno grafičko rešenje: Dragana Lacmanović Autori kataloga: Evica Micković, Milena Radojčić, Aleksandar Marušić, Goran Davidović
Izložbu otvorio: direktor Istorijskog arhiva Beograda mr. Dragan Gačić, a o stradanju žitelja ovog kraja u logoru Banjica govorili su direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja Borisav Čeliković i predsednik udruženja boraca Vera Todorović.
Posećenost izložbe: u periodu od 23. novembra do 19. decembra 2010. izložbu je posetilo 500 lica.

Istorijski arhiv Beograda želeo je da najširoj javnosti stavi na uvid istorijsku građu – logorske knjige, koje pružaju grupni portret zatočenika logora na Banjici. Poseban segment izložbe čine izložena dokumenta, personalna dosijea, fotografije i lični predmeti koji ilustruju sudbinu zatočenika logora sa prostora današnje opštine Gornji Milanovac: Jevtović Radmila, učiteljica; sestre Leposava i Gordana Lazić učenice; Čivović Kosta, tipograf, iz logora Banjica deportovan u Mauthauzen i tamo stradao; Majdanac Milorad, žitni trgovac, svi iz Gornjeg Milanovca; Ivković Nenad, rođen u G. Milanovcu, činovnik Narodne banke u Beogradu; Damjanac Radovan, podnarednik iz Brajića i Ivković Mihajlo zemljoradnik, iz Gornjih Banjana. Na Banjicu je sa pomenutog prostora prispela 651 osoba, što čini 2,7% svih registrovanih zatočenika. Smrtno je stradalo 174 lica. Od toga 162 je streljano, devetoro je umrlo, a troje obešeno u logoru. Broj stradalih iz opštine Gornji Milanovac iznosi oko 4,06% od ukupnog broja žrtava banjičkog stratišta. Na slobodu je pušteno 184 logoraša, a 134 je odvedeno na prinudni rad ili u koncentracione logore Nemačke, Austrije, Norveške i Francuske. Brojku od 159 osoba uglavnom sačinjavaju oni o čijoj se sudbini malo šta zna. Prvi zatočenik koji je zaveden u knjigu Banjičkog logora pod r. br 1 bio je iz ovog kraja, Milojko Žižović, student prava iz Gornjih Branetića, u logor je došao 10. jula 1941. kao dvadesetdvogodišnji mladić, nakon bolničkog lečenja pušten je 22. januara 1942. na slobodu. Izložbom Logor Banjica – logoraši 1941–1944, dvotomnom knjigom pod istim naslovom i katalogom Logor Banjica 1941–1944. zatočenici: opština Gornji Milanovac, Istorijski arhiv Beograda i Muzej rudničko-takovskog kraja Gornji Milanovac odali su počast žrtvama koje su stradale u koncentracionom logoru Banjica.

Izložba Logor Banjica - logoraši

Izložba otvorena: 16. aprila 2004.
Nosioci projekta: Istorijski arhiv Beograda i Zavod za zaštitu spomenika
Autori izložbe: dr Branka Prpa i Vera Pavlović Izložbu otvorila: Radmila Hrustanović, gradonačelnica Beograda

Priređena povodom proslave 600 godina Beograda kao prestonice, u okviru proslave Dana Beograda, 16-19. april 2004.

Izložba je postavljena na bilbordima od Brankovog mosta do Istorijskog arhiva Beograda. Izloženo je 10 plakata na kojima su predstavljeni značajni događaji iz istorije Beograda. Građani Beograda imali su priliku da više meseci svakodnevno prolaze pored dokumenata koji su na najatraktivniji način, modernim marketinškim sredstvom, obeležili 600 godina njegove istorije, od 1404. godine, kada je Beograd prvi put postao prestonica srpske države. Deseti pano bio je posvećen bombardovanju Beograda od strane NATO pakta 1999. godine i na njemu je maketa srušenog Avalskog tornja. Prateći deo izložbe je vodič-prospekt, koji pored kratke istorije Beograda sadrži i plan i program svih manifestacija u gradu.

Bila je izuzetno zapažena od beogradske javnosti.