Изложба Туризам у Београду између два светска рата

Сарадник на изложби: Јелена Митровић Коцев

Техничка реализација: Виолета Јовановић, Бојан Коцев, Светлана Милић, Зорица Нетај
Лектура: мр Наташа Николић
Превод на енглески: Тијана Ковчић

Графичка припрема и дизајн: Зорица Нетај

Изложбу отворили: Ивона Јевтић, секретар за културу Града Београда и Миодраг Поповић, в.д. директора Туристичке организације Београда

 

Поводом 80 година од проглашења Београда за туристичко место, Историјски архив Београда приредио је изложбу која је отворена 26. октобра 2016. године на Савском шеталишту, парк Калемегдан. На изложби је, на српском и енглеском језику, представљен развој туризма у престоници између два светска рата, са акцентом на време доношења Правилника о проглашењу туристичких места у Краљевини Југославији, на основу кога је министар трговине и индустрије 22. децембра 1936. године донео Решење о проглашењу Београда за туристичко место у ужем смислу. На отварању изложбе говорили су Ивона Јевтић, секретар за културу Града Београда и Миодраг Поповић, в.д. директора Туристичке организације Београда, а присутне је у име Архива поздравила Мирјана Обрадовић, начелник Одељења за сређивање и обраду архивске грађе.

 

Изложбена поставка ауторке Снежане Лазић презентована је на преко 290 документа, фотографија, планова и друге архивске грађе из фондова и легата Историјског архива Београда. Одабрана архивска грађа осветљава све видове туризма, почевши од општих ресурса за туристички развој Београда, развоја путне инфраструктуре, преко посетилаца Београда, туристичке пропаганде, интензивног развоја манифестационог и културног туризма, па до Београђана као путника. Изложена документа сведоче и о значају који је тадашња градска власт – Општина града Београда, придавала туризму као привредној грани, али и средству промоције Београда у иностранству.

 

Туризмом су се систематски бавили државни и општински органи власти, великани српске књижевности, удружења грађана и појединци. Отварањем Уметничког павиљона Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић" (1928) и Музеја кнеза Павла (1936) долази до процвата културног туризма. Као престоница Краљевине Југославије, Београд постаје незаобилазна дестинација привредника, нарочито након отварања Београдског сајма (1937). Развој туризма створио је потребу за већим бројем школованих угоститељских радника, па се у Београду отвара Виша угоститељска школа (1938) која је, по писању савременика, била прва школа ове врсте на Балкану.

 

Уочи Другог светског рата Београд бележи више посетилаца од тада највећих туристичких центара Краљевине Југославије – Дубровника и Бледа. Београд прима све више туриста, али и Београђани путују. Развија се спортски туризам, откривају се туристички и здравствено-рекреативни потенцијали српских бања и планина. Имућнији сталеж летује на Јадрану и путује авионом или сопственим аутомобилом. Истовремено се развија и непрофитни, омладински туризам, па и школска популација путује у морска или планинска омладинска одмаралишта. О туризму се пуно пише, било у радовима теоријског и научног карактера или у форми путописа.

 

Изложба Туризам у Београду између два светска рата реализована је уз подршку Туристичке организације Београда и Секретаријата за културу Града Београда.