Изложба Београд: двадесетe годинe двадесетог века
Отварање: 16. април 2024, Југословенска кинотека, Узун Миркова 1, Београд
Аутори изложбе и каталога: Слободан Мандић, Снежана Лазић, Драгана Митрашиновић
Главни и одговорни уредник: Мр Драган Гачић
Рецензенти: Владимир Дуловић, проф. др Радина Вучетић
Превод на енглески језик: Тијана Ковчић
Лектура: мр Наташа Николић
Ликовно-графичко решење изложбених паноа и каталога: Зорица Смиловић
Изложбу отвaра: Александар Ердељановић, управник Архива Југословенске кинотеке
Аутори изложбе и каталога: Слободан Мандић, Снежана Лазић, Драгана Митрашиновић
Главни и одговорни уредник: Мр Драган Гачић
Рецензенти: Владимир Дуловић, проф. др Радина Вучетић
Превод на енглески језик: Тијана Ковчић
Лектура: мр Наташа Николић
Ликовно-графичко решење изложбених паноа и каталога: Зорица Смиловић
Изложбу отвaра: Александар Ердељановић, управник Архива Југословенске кинотеке
Завршетак Првог светског рата и проглашење Београда престоницом нове југословенске државе 31. децембра 1918. године најавили су нови, веома динамичан период у развоју града. Наступа време обнове, демографског, привредног и културног успона. Двадесетих година XX века Београд доживљава велики популациони раст и постаје средиште и најдинамичнија урбана целина нове државе.
Изложба Београд: двадесете године двадесетог века приређује се у намери да се на пријемчив начин омогући боље сећање и упознавање са Београдом од пре једног столећа, времена у којем су постављени темељи велеградском изгледу и атмосфери нашег главног града. За сагледавање што потпуније слике о развоју и животу Београда у једној од кључних деценија у његовом развоју, у првом реду је коришћена богата грађа Историјског архива Београда: писма, уговори, различита документа, архитектонски нацрти, фотографије, цртежи, мапе, прогласи итд. Презентовани материјал одабран је из тридесетак архивских фондова и збирки и нуди увид у разнолике теме: од пулсирања политичких догађаја, одржавања локалних избора и уређења града, преко урбанизације, уметничких и културних манифестација, развоја индустрије, привреде, здравства, саобраћаја, школства, спорта и туризма, па све до увида у социјалне прилике и свакодневни живот становништва. У одабиру архивске грађе примат је дат новооткривеним или мање познатим документима или фотографијама.
Сав материјал је приказан на 34 изложбенa паноа, а изложбу прати и богато илустровани каталог.
Изложба се може погледати у главном холу Југословенске кинотеке (Узун Миркова 1) од 16. до 22. априла 2024, од 10 до 20h.
Фотографије са отварања
 |
Видео са отварања изложбе |
- Категорија: Актуелне изложбе
- Погодака: 5635
Изложба Мој сан био је најзад остварен и ја сам летела...
Аутори: Тијана Ковчић, Јелена Николић, Јелена Јовановић
Ликовно-графичко решење: Александар Лазовић
Штампа зидног плаката и пратећег илустративног материјала: Zlamen
Ликовно-графичко решење: Александар Лазовић
Штампа зидног плаката и пратећег илустративног материјала: Zlamen
 |
 |
 |
 |
 |
 |
| Преузмите пдф верзију (2.6 mb) | ||
| Поставку можете погледати у холу Архива Београда у току марта и априла 2024. | ||
- Категорија: Актуелне изложбе
- Погодака: 6741
Изложба Руска емиграција у Београду 1920-1950
Отварање: 1. фебруар 2022, Руски центар за науку и културу „Руски дом"
Аутори изложбе и каталога: Проф. др Алексеј Тимофејев, др Милана Живановић, Слободан Мандић
Аутори изложбе и каталога: Проф. др Алексеј Тимофејев, др Милана Живановић, Слободан Мандић
Главни и одговорни уредник: Мр Драган Гачић
Рецензенти: Алексеј Арсењев, проф. др Ирина Антанасијевић, др Горан Милорадовић
Рецензенти: Алексеј Арсењев, проф. др Ирина Антанасијевић, др Горан Милорадовић
Превод на руски језик: Др Александр А. Силкин
Стручни сарадник: Мирјана Обрадовић
Лектура: мр Наташа Николић
Коректура: Марко Перић
Ликовно-графичко решење изложбених паноа и каталога: Зорица Смиловић
Изложбу отворио: Горан Весић, помоћник градоначелника
Изложбу отворио: Горан Весић, помоћник градоначелника
Након револуционарних преврата и окончања руског Грађанског рата 1920/1921. године, дошло је до изгона огромног броја људи из Русије. Краљевина СХС/Југославија била је држава у којој су руске избеглице стекле највећи степен државне подршке, друштвене интегрисаности и јавног признања. У самом Београду је прибежиште пронашло велики број руских избеглица (око 10.000 крајем 20-их година XX века, када је Београд имао 239.000 становника). Током 1920. године је формирана „Државна комисије за смештај и пријем руских избеглица", потом је основана и Прва руско-српска гимназија, а крајем године је уследио пријем новог таласа избеглица након слома руске армије генерала Врангела.
Захваљујући систематском истраживању фондова и збирки у Историјском архиву Београда, дошло се до бројних сведочанстава о постојању руске емигрантске заједнице, која је оставила значајан траг у разним аспектима друштвене стварности Београда, његовој историји, архитектури, култури, па и у самом развоју главног града. Одабрана архивска грађа је такође допуњена појединим документима и деловима архивског блага и из других установа културе из Београда (Државни архив Србије, Народна библиотека Србије, Музеј града Београда, Архив Југославије, Војни Архив) захваљујући чему смо добили целовиту и прегледну слику руске емиграције.
Презентовани материјал је приказан на 32 изложбена паноа и у две витрине. Изложбу прати богато илустровани каталог.
Захваљујући систематском истраживању фондова и збирки у Историјском архиву Београда, дошло се до бројних сведочанстава о постојању руске емигрантске заједнице, која је оставила значајан траг у разним аспектима друштвене стварности Београда, његовој историји, архитектури, култури, па и у самом развоју главног града. Одабрана архивска грађа је такође допуњена појединим документима и деловима архивског блага и из других установа културе из Београда (Државни архив Србије, Народна библиотека Србије, Музеј града Београда, Архив Југославије, Војни Архив) захваљујући чему смо добили целовиту и прегледну слику руске емиграције.
Презентовани материјал је приказан на 32 изложбена паноа и у две витрине. Изложбу прати богато илустровани каталог.
Изложба се може погледати од 1. до 16. фебруара 2022, радним данима од 10 до 20h и суботом од 10 до 14h.
| Видео запис са отварања: | |
Преузмите каталог и изложбу у електронском облику:
| Каталог, 15 MB |  |
| Изложбa, 41 MB |  |
- Категорија: Актуелне изложбе
- Погодака: 8701
Изложба Архитектонска култура међуратног Београда из техничке документације Историјског архива Београда
Отварање: 21. децембар 2022, Етнографски музеј у Београду; 26. септембар 2024, Музеј Херцеговине у Требињу
Аутори изложбе и каталога: Снежана Лазић, Јелена Митровић Коцев
Главни и одговорни уредник: Слободан Мандић
Рецензент: Др Вања Панић
Стручни сарадник: Дејан Радовановић
Лектура: мр Наташа Николић
Ликовно-графичко решење изложбених паноа и каталога: Зорица Смиловић
Изложбу отворио: Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије
Аутори изложбе и каталога: Снежана Лазић, Јелена Митровић Коцев
Главни и одговорни уредник: Слободан Мандић
Рецензент: Др Вања Панић
Стручни сарадник: Дејан Радовановић
Лектура: мр Наташа Николић
Ликовно-графичко решење изложбених паноа и каталога: Зорица Смиловић
Изложбу отворио: Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије
Изложба Архитектонска култура међуратног Београда, ауторки Снежане Лазић и Јелене Митровић Коцев, свечано је отворена у среду 21. децембра 2022. године у изложбеној сали Етнографског музеја приказом у Зборнику Матице српске за ликоне уметности број 52, стр. 258-261, историчар уметности Алекса Б. Новаковић, докторанд на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београдуу Београду.
Техничка документација, као део фонда Општине града Београда, један је од подфондова по којима је Историјски архив Београда препознатљив у културној и стручној јавности, као и међу грађанима који у великом броју и свакодневно користе ову архивску грађу ради остваривања својих практичних потреба. Више од 70 000 предмета пројектне документације Београда за период од 1920-1970. године чува се у депоу престоничког архива, од чега преко 16 000 предмета датира из периода између два светска рата. Архитектонски одсек Техничке дирекције представљао је главно регулационо тело надлежно за законски уређену изградњу и јавних и приватних зграда Београда, тако да његов историјат и рад верно осликавају архитектонски, урбанистички и културни развој градског ткива испричан архивским документима, плановима и фотографијама.
Од ратом разорене вароши Београд је стасавао у модерну европску престоницу. Тридесетих година прошлог века Београд добија нова насеља, пословно-финансијски центар са модерним палатама, сајамски комплекс на левој обали Саве, аеродром, друмску и административну везу са суседним градом Земуном, а у погледу стила коначно се приклања постулатима европске модерне архитектуре. Упоредо радило се на изради грађевинских закона и прописа, генералног плана града и планског пројектовања нових насеља, професионализацији и усавршавању архитектонске струке – једном речју, увођењу реда у обликовање модерног Београда. Тридесет изложбених паноа, уз пратећи материјал у витринама, разврстани су у две велике целине – рад општинских архитеката и њихових колега из приватне праксе.
Техничка документација, као део фонда Општине града Београда, један је од подфондова по којима је Историјски архив Београда препознатљив у културној и стручној јавности, као и међу грађанима који у великом броју и свакодневно користе ову архивску грађу ради остваривања својих практичних потреба. Више од 70 000 предмета пројектне документације Београда за период од 1920-1970. године чува се у депоу престоничког архива, од чега преко 16 000 предмета датира из периода између два светска рата. Архитектонски одсек Техничке дирекције представљао је главно регулационо тело надлежно за законски уређену изградњу и јавних и приватних зграда Београда, тако да његов историјат и рад верно осликавају архитектонски, урбанистички и културни развој градског ткива испричан архивским документима, плановима и фотографијама.
Од ратом разорене вароши Београд је стасавао у модерну европску престоницу. Тридесетих година прошлог века Београд добија нова насеља, пословно-финансијски центар са модерним палатама, сајамски комплекс на левој обали Саве, аеродром, друмску и административну везу са суседним градом Земуном, а у погледу стила коначно се приклања постулатима европске модерне архитектуре. Упоредо радило се на изради грађевинских закона и прописа, генералног плана града и планског пројектовања нових насеља, професионализацији и усавршавању архитектонске струке – једном речју, увођењу реда у обликовање модерног Београда. Тридесет изложбених паноа, уз пратећи материјал у витринама, разврстани су у две велике целине – рад општинских архитеката и њихових колега из приватне праксе.
Циљ изложбе и пратећег богато илустрованог каталога је да укаже на значај фонда Техничке дирекције Општине града Београда и на неисцрпне изворе и теме истраживања архитектонских докуманата похрањених у депоу Историјског архива Београда.
Изложбу Архитектонска култура међуратног Београда је било могуће погледати у изложбеној сали Етнографског музеја у Београду од 21. децембра 2022. и током јануара 2023. године.
Отварање у Београду
Отварање у Требињу
| Видео са отварања | |
Додатни извори:
- Категорија: Актуелне изложбе
- Погодака: 5487
Изложбa Петар I Карађорђевић (1844–1921), 100 година од смрти краља
Аутори изложбе и публикације: Јелена Јовановић, Тијана Ковчић, Јелена Николић
Ликовно-графичко решење: Александар Лазовић
Техничка подршка: Бојан Коцев
Штампа: Zlamen
Издавач публикације: Историјски архив Београда
За издавача: Мр Драган Гачић
Августа 2021. навршило се 100 година од смрти краља Петра Карађорђевића. Тим поводом Историјски архив Београда приредио је у улазном холу пригодну изложбену поставку и публикацију у којој су представљени значајни догађаји из живота једног од највољенијих српских владара.
Ликовно-графичко решење: Александар Лазовић
Техничка подршка: Бојан Коцев
Штампа: Zlamen
Издавач публикације: Историјски архив Београда
За издавача: Мр Драган Гачић
Августа 2021. навршило се 100 година од смрти краља Петра Карађорђевића. Тим поводом Историјски архив Београда приредио је у улазном холу пригодну изложбену поставку и публикацију у којој су представљени значајни догађаји из живота једног од највољенијих српских владара.
Живот и владавина Петра Карађорђевића обележени су супарништвом две династије и њеним крвавим расплетом, епохом страдања и великих подвига Србије у Великом рату, демократизацијом и привредним напретком Краљевине Србије и стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
У оквиру изложбене поставке посетиоци ће бити у могућности да се упознају и са садржајем краљевог тестамента који се чува у Архиву Београда.
- Категорија: Актуелне изложбе
- Погодака: 6199
