
Десанка Мијалковић Стамболић је дипломирала на Медицинском факултету Универзитета у Београду и као војни стипендиста радила је на ВМА у Београду. Демобилисала се 1969. године као асистент на предмету Интерне медицине у рангу мајора. Била је начелник Клиничко-болничког центра „Звездара“, где је 1972. године основала Клиничко одељење за ендокринологију, дијабетес и болести мет
аболизма. Докторирала је и била професор на Катедри за ендокринологију Стоматолошког факултета као и на Катедри за ендокринологију на постдипломским студијама Медицинског факултета у Београду и Приштини.

Објавила је 253 стручна и научна рада и прилога и била аутор и уредник универзитетских уџбеника. Била је председник Ендокринолошке секције СЛД (Српског лекарског друштва) и њен почасни председник, одборник у Градској скупштини града Београда, председник Савета часописа Endocrinologia Yugoslavica, члан Секције за историју медицине СЛД, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије, члан Удружења ендокринолога Југославије и иностраних EASD и IDF - Светске организације за дијабетес и вишегодишњи председник Друштва дијабетичара Београда, председник Комисије за оснивање Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије.
Стручно се усавршавала у Лондону, Стокхолму, Хелсинкију. Добитница је више захвалница, спомен плакета, повеља, а одликована је и Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима (1965) и Орденом рада са златним венцем (1985). Њена одликовања представљена су на изложби "Одликовања из легата Историјског архива Београда" 2015 године.