
Црквене матичне књиге рођених (крштених), венчаних и умрлих су се у Србији почеле водити у првој половини 19. века, а у Војводини почетком 18. века. Категорисане су као архивска грађа од изузетног значаја и изводи из ових матичних књига имају доказну снагу јавних исправа. Анкете из 2020. указују да тренутно архиви у Србији чувају преко 16.628 књига од чега више од 1.350 има физичка оштећења. Пројекат предвиђа прецизно утврђивање физичког стања књига у архивима уз израду пратеће студије која ће послужити за одређивање даљих активности.
Састанку су присуствовали Љиљана Бубњевић, архивист, Владимир Мучибабић, фотограф, Вишња Николић и Маја Јокмановић, конзерватори папира из Архива Војводине и Јелена Николић, помоћник директора, Владимир Мијатовић, руководилац Одељења за заштиту архивске грађе, Жељко Дивац, рестауратор папира и Бојан Коцев, књиговезац специјалиста из Историјског архива Београда..
На састанку су договорени правци заједничког деловања и утврђена методологија рада у оквиру реализације пројекта.