Данашња зграда Историјског архива Београда (даље Архив), свечано је отворена 15. октобра 1973. године. Била је то прва наменски грађена зграда за потребе једног архива након Другог светског рата у Србији. Са својим климатизованим депоима, стручним радионицама – фото-лабораторијом, књиговез­ницом, конзерваторско-препараторском радионицом, читаоницом и писарницом – спадала је у ред најмодернијих у Европи.

Када је Извршни одбор Народног одбора града Београда донео одлуку о оснивању Градске архиве 1945. године, Архив се налазио у oквиру Библиотеке и Музеја Београда. Како су потребе за запосленима и простором за смештај грађе расле, 1954. године, премешта се у зграду бивше Класне лутрије, на углу Васине и Змај Јовине улице.

Зграда у Васиној улици није у потпуности задовољавала потребе, имала је само 1.000 m² и у њој је се могло сместити свега 3.500–4.000 дужних метара архивске грађе, а број прикупљених фондова већ је достигао 185. Иако су у објекту извршене извесне адаптације и прилагођавања потребама, просторије су биле изложене прашини и уличним гасовима, а неке су местимично биле и влажне. Научни радници, истраживачи и корисници архивске грађе ради­ли су у истим просторијама са службеницима Архива, а за техничке радионице није било места.

Са израдом елабората будуће нове зграде, која би у потпуности задовољавала растуће потребе једне савремене институције архивског типа, кренуло се још 1963, али је Скупштина града одлуку о њеној изградњи донела тек 1967. године. У том тренутку, Архив је имао 387 фондова и збирки, у дужини од 3.764 метара и у њему је радило 37 запослених. Сагласност свих одговорних органа власти добијена је 1970. године, а наредне године започета је изградња новог објекта.

Главни пројекат, рад архитекте Милана Јерковића, усвојила је Скупштина града Београда, а инвеститори су били Градски комитет Централног комитета Србије за Београд, Скупштина града Београда и Градско стамбено предузеће. Извођач радова био је Грађевински комбинат „Трудбеник”, а набавку комплетне опреме за нову зграду спровела је Творница металног намештаја „Јадран” из Загреба и њен Биро за пројектовање и опремање.

Дирекција за изградњу Новог Београда обезбедила је грађевинско земљиште у Улици Палмира Тољатија 1. Објекат је подигнут на терену од око 7.200 m², са корисном површином од око 4.500 m², од чега су депои за смештај архивске грађе у посебно одвојеном делу објекта, на два спрата, укупне површине од 2.600 m². Вредност новоизграђе­ног објекта износила је 20.000.000 нових динара.

Скупштина града Београда и Београдска заједница културе, које су донеле одлуку о изградњи, уплатиле су средства опремање Архива у износу од 6.000.000 нових динара. За набавку металних регала издвојено је око 1.600.000 динара и израђени су у београдском предузећу „Радулашка”.

Нова зграда Историјског архива Београда обликована је у духу Корбизијеових начела. Грађена је у периоду од 1969. до 1972. године, а употребну дозволу добила је 16. јануара 1973. године, након чега је уследила плански осмишљена сеоба архивске грађе и инвентара. У тој сеоби учествовало је целокупно особље Архива и била је тако добро организована да је цео посао обављен за само месец дана.

Нови објекат Архива свечано је отворио 15. октобра 1973. године Живорад Ковачевић, потпредседник Скупштине града Београда, уз присуство великог броја званица.

Том приликом, директор Гојко Лађевић одржао је конференцију за штампу, у просторијама Архива отворена је изложба 28 година Историјског архива Београда, и припремљен је специјални додатак Политике под насловом Београд кроз векове.

Нова изграда Архива имала је шест пута више места за смештај грађе него у Васиној улици. Депои су смештени на првом и другом спрату, сваки површине 1.200 m². Постављене су металне полице које су одговарале свим архивистичким правилима, на које се могло похранити око петнаест километара архивске грађе. Микроклиматски услови су, такође, задовољавали тадашње захтевне архивистичке стандарде.

У саставу депоа налазиле су се и четири посебне просторије за чување изузетно значајних фондова, а у специјално изграђеном бункеру, са посебним металним ормарима, предвиђено је да се чувају микрофилмови.

Заштити архивске грађе приликом пројектовања биле су намењене и стручне радионице – препараторско-конзерваторска, књиговезачка и фото-лабораторија – које су биле опремљене најсавременијом техничком опремом и апаратима за рад.

Корисницима је стајала на располагању читаоница са библиотеком, информативна картотека, микрочитачи и други технички апарати. Грађа из депоа допремала се помоћу уграђеног теретног лифта. Посебна сала за предавања била је опремљена најсавременијом техничком опремом, попут епидијаскопа, дијапројектора и тонског кинопројектора.

Уласком у ХХI век објекат Архива изискивао је промене како би се прилагодио новим савременим захтевима и тенденцијама, тако да од 2002. године започињу опсежније реконструкције појединих просторија у згради. Преуређен је простор за гаражу и извршена је реконструкција атријума. У холу је урађена стаклом затворена библиотека површине 103 m², у коју је смештено 9.838 књига легатора.

Једна од првих великих инвестиција у овом периоду било је и уређење простора за потребе модерне Галерије Архива 2003. године. Савременим решењем арх. Бојане Ђуровић добијено је 240 m² мултинаменског простора, са одвојеним улазом, излогом, гардеробом и тоалетом, како за потребе галеријског простора, тако и за одржавање стручних радионица и скупова.

Општина Нови Београд 1985. године доделила је Архиву на трајно чување скулптуру Перун аутора Матије Вуковића, која се данас налази испред Галерије ИАБ. У исто време, канцеларија најближа Галерији преуређена је у Спомен-собу, као још једну врсту изложбеног простора, за смештај Легата Константина Коче Поповића и Лепосаве Лепе Перовић.

Највећи инвестициони пројекат у култури Београда за 2019. годину била је реконструкција депоа Архива. Инвеститор је био Град Београд - Секретаријат за инвестиције, а радове је извела компанија ЕЛКОМС. Уведен је савремени систем за климатизацију, коjи обезбеђује константну температуру и влажност ваздуха у депоима. Постављена је нова лед расвета и уведен стабилни систем заштите од пожара са сигурносним вратима. На тај начин испуњени су неопходни микроклиматски, хемијско-биолошки и физички услови за безбедно чување вредне архивске грађе, која је потпуно заштићена од штетних утицаја. Овом реконструкцијом Историјски архив Београда сврстао се у ред најсавременијих архива у овом делу Европе.

Град Београд најавио је нова улагања у Историјски архив Београда – доградњу новог објекта на плацу који је требало да буде блоковска гаража. Тим проширењем омогућио би се даљи пријем и смештај нове архивске грађе, будући да су тренутни капацитети смештајног простора у потпуности попуњени.

Историјски архив Београда је данас институција јасно мапирана на културној сцени Београда, са препознатљивим индивидуалним обележјем. На површини од 5.348 m², где депои заузимају површину од 2.400 m², читаоница 120 m², радионице 480 m², галерија 240 m², канцеларије и радионице 2.108 m², данас се чува 2.882 фонда и збирке из домена управе и јавне службе, правосуђа, просвете, културе, привреде и банкарства, друштвено-политичких организација, вер­ских установа, као и породичних и личних фондова, збирки и легата, у количини од око 14 километара архивске грађе која представља драгоцени извор за проучавање историје Београда.

(Извор: Група аутора, Историјски архив Београда 1945-2020. Београд, 2021.)