Легат Богдана Кршића
Области интeрeсовања профeсора Кршића билe су графика књигe (илустрација и опрeма), графика, графички дизајн, кeрамика, сцeнографија. Излагао јe на самосталним изложбама у Бeограду, Сарајeву, Прагу, Солингeну, Њујорку, Паризу и добитник јe значајних признања у земљи и у иностранству. Био јe члан УЛУПУДС, УЛУС, ХОЛЛАР (Друштво чешких графичара).
Преузета архивска грађа садржи разноврсна сведочанства о животу и делатности Богдана Кршића: белешке о себи и другима, текстове у рукопису, речи са отварања групних изложби, предлошке за илустрације и књиге, сведочанства о раду у позоришту, награде, признања, одликовања, чланство у жиријима, прилоге за биографију, каталоге изложби, преписку, графичка решења и радове, исечке из новина, фотографије, белешке других о творцу фонда... Након уобичајених послова на сређивању и обради ових докумената у Одељењу за обраду и коришћење архивске грађе, Легат Богдана Кршића биће доступан истраживачима у читаоници Историјског архива Боеграда.
- Категорија: Легати
- Погодака: 17459
100 година од рођења Константина Коче Поповића
Реализација: Евица Мицковић, Владимир Мијатовић, Бојан Коцев, Јелена Николић
На скупу су говорили др Бранка Прпа, директорка Историјског архива Београда, Мирко Тепавац, пријатељ и сарадник Коче Поповића и Милисав Бојић у име бораца.
Легат Коче Поповића и Лепосаве Перовић поклоњен је Архиву 1981. године. Грађа је сукцесивно преузимана до смрти Коче Поповића 1992. године док су појединачни документи преузимани све до 2006. године.Легат обухвата 66 кутија докумената, рукописа, дневника, преписке од 1924. до 1987. затим 120 страних и домаћих одликовања, 690 грамофонских плоча, 83 кутије магнетофонских трака, више од 100 албума фографија и цртежа и библиотеку са 4.500 књига која је смештена у оригиналном радном кабинету легатора у једној посебној просторији Архива.
Овом дирљивом скупу присуствовали су многобројни Кочини саборци, сарадници, пријатељи и амбасадор Шпаније Хосе Ријера Сикијер.
- Категорија: Легати
- Погодака: 12790
Легат Вицка Крстуловића
Вицко Крстуловић (1905-1988), металски радник, учесник предратног радничког покрета и Народноослободилачког рата, носилац ордена народног хероја, функционер у социјалистичкој Југославији. Становник Сплита, Загреба и Београда.
У легату се поред личних докумената, фотографија, ордења, плакета, повеља и обимне преписке, налазе и Вицкова казивања и сећања о животу и политичкој активности, која су припремљена за објављивање. Легат садржи бројна документа о НОР-у, морнарици, критичке осврте на објављене књиге и писања у штампи, као и велики број појединачних дневних и недељних листова (цели бројеви, исечци, фотокопије).
Библиотеку чини 1.127 књига и 358 часописа. Десетак књига из библиотеке настало је током Другог светског рата. Посебно вредна су издања: Јама – Ивана Горана Ковачића (једини сачуван примерак ратног издања) и Стојанка мајка Кнежопољка – Скендера Куленовића. Легат је Историјском архиву Београда, после очеве смрти, предао Владимир Крстуловић.
- Категорија: Легати
- Погодака: 17898
Легат породице Крагујевић
Тања Крагујевић (Сента, 1946), песникиња и есејиста средње генерације српских писаца, објавила је седамнаест песничких збирки и седам књига есеја посвећених најзначајнијим песницима српске и светске поетске сцене. Поред књижевног рада Тања Крагујевић се више од петнаест година бавила издавачким радом, као уредник у Народној књизи у Београду. Уредник је едиције светске поезије у зрењанинској Агори. Била је члан жирија Европске награде за књижевност, награде Меша Селимовић, као и највиших награда за поезију: Васко Попа, Бранко Миљковић, Дисова награда. (сајт Тање Крагујевић)
Стеван Крагујевић (Сента, 1922 – Београд, 2002), један од наших најугледнијих фоторепортера. Готово шест деценија бавио се фотографијом.Почео је 1936. у малом сенћанском студију, да би затим прешао најпре у Танјуг, а затим у Политику и ту остао скоро три деценије као фоторепортер и уредник фотографије, све до пензионисања. Више пута награђиван високим признањима родног града. Добитник Награде за животно дело "Светозар Марковић" Удружења новинара Србије (1996.). Оставио је за собом богату архиву јединствених фотозаписа из свих области друштвеног, политичког, културног и спортског живота земље. Животна сапутница, чију подршку је имао готово шест деценија, била је његова Сенћанка Лепа (Стојков) Крагујевић, која је завршила Високу филмску школу у класи професора Вјекослава Афрића, а од 1949. је спикер на радио Београду, где је провела цео радни век. (сајт Стевана Крагујевића, Википедија)
Од 2009. године Архив сукцесивно преузима богату архиву породице Крагујевић: Лепе, Стевана и Тање.
Додатни линкови:
Стална поставка Архива Београда - онлајн
- Категорија: Легати
- Погодака: 19847
Лични фонд Новака Новаковића
Новак Новаковић (1928-1995), познати новинар и сценариста. Иако син „народног непријатеља”, веома афирмисан у јавном животу социјалистичке Југославије, дугогодишњи уредник хумористичког програма Tелевизије Београд. Најпознатија дела: сценарија за ТВ-серије Позориште у кући и Сервисна станица, те позоришна представа Столица која се љуља.
На својеврстан начин, уз обиље хумора, приказивао свакодневицу и специфичности овдашње средине у периоду квази-благостања (60-, 70- и делом 80-тих година прошлог века). Архивску грађу легатора Историјском архиву Београда предала супруга Светлана Новаковић током 2002/2003. године; Лични Фонд Новак Новак, при сређивању разврстан на 200 предмета, смештен у 12 архивских кутија.
- Категорија: Легати
- Погодака: 18989