Лични фонд Ивана Ђурића
Иван Ђурић (1947-1997), историчар, припадник београдске византолошке школе, професор Београдског универзитета и предавач на Сорбони.
Дипломирао је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду 1971. године. Исте године изабран је за асистента на Катедри за историју Византије. Постдипломске студије завршио је 1974. године радом Породица Фока (рад је одбрањен 1974. а у Зборнику Радова Византолошког Института објављен 1976). Докторирао је 1982. са дисертацијом Јован VIII Палеолог (1392—1448). Од 1974. био је стални сарадник различитих пројеката Византолошког института САНУ. Доцент је постао 1983. а ванредни професор 1989. године. Са Филозофског факултета одлази 1993, а од 1991. до смрти је живео у Паризу.
У својим радовима из историје Византије Ђурић је на оригиналан начин превазишао учења која су византијски свет приказивала у уском словенско-грчко-православном оквиру, откривши сву његову комплексност. Тиме је стекао углед не само домаће већ и светске научне јавности.
У периоду распада СФРЈ Ђурић се истакао у антиратном покрету, у борби за демократске слободе и људска права. Један је од оснивача Савеза реформских снага и њен кандидат на првим вишестраначким председничким изборима. Сарађивао је са либерално оријентисаном опозицијом у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори. У Сарајево одлази током рата где је 1994. године помогао оснивање Српског грађанског вијећа. Текстови политичке тематике које је током више година објављивао Ђурић, претежно у страним публикацијама сабрани су у књизи Власт, опозиција, алтернатива објављеној у Београду 2009. године.
Лични фонд Ивана Ђурића Историјски архив Београда је преузео октобра 2003. године. У 33 кутије смештена је грађа који осликава живот и рад овог познатог историчара и политичара, али и време у којем је живео.
- Категорија: Легати
- Погодака: 23080
Легат Константина-Коче Поповића и Лепосаве-Лепе Перовић
Константин-Коча Поповић, (1908-1992), сорбонски ђак, публициста, књижевник, један од оснивача београдске надреалистичке групе. Био је учесник у Шпанском грађанском рату и НОР-у, партизански генерал. Истакнути дипломата, политички и државни функционер у социјалистичкој Југославији.
Легат Константина-Коче Поповића и Лепосаве Перовић примљен је у ИАБ закључно са 1992. У легату се поред личних докумената чува богата преписка, записи, ордење, цртежи, фоно и фототека, радна соба и библиотека легатора. Од 2005. доступан је истраживачима. Свестраност и комплексност легаторове личности и његове делатности огледа се у разноврсности преузетог фонда који осликава не само живот и рад легатора него и време у коме је живео.
Изложба Константин Коча Поповић
100 година од рођења Константина Коче Поповића
- Категорија: Легати
- Погодака: 33274
Лични фонд Јована Ћирилова
Јован Ћирилов (1931 - 2014), уметнички директор и селектор БИТЕФ- а, са најдужим стажом селектора на једном европском фестивалу, аутор више књига, речника, преводилац. По његовим сценаријима рађено је више филмова и радио драма. Поред низа наших награда, носилац је француског одликовања Витеза уметности и књижевности.
Историјски архив Београда суксцесивно преузима од Јована Ћирилова архивску грађу за лични фонд од 2004. До половине 2007. преузето је 198 кутија.У легату се чувају документа из свих сфера делатности легатора, лична документа, преписка, дневници са бројних путовања широм света, роковници, бележнице са конкурса где је био члан жирија, богата фототека, илустративни материјал позоришних представа и позоришних трупа из целог света.
- Категорија: Легати
- Погодака: 21186