Изградња Храма Светог Саве у Београду – Водич кроз архивску грађу Историјског архива Београда
Издавач: Историјски архив Београда
За издавача: Мр Драган Гачић
Главни и одговорни уредник: Мр Драган Гачић
Уредник издања: Мирјана Миленковић
Рецензенти: проф. др Војислав Миловановић, др Радмила Радић, Драгомир Ацовић Приређивач: Марко Перић
Аутори предговора: Зорица Смиловић, Марко Перић
Лектура: Данијела Пунишић
Превод на енглески језик: Тијана Ковчић
Превод на руски језик: др Милана Живановић
Ликовно-графичко решење: Зорица Смиловић
Тираж: 500
Штампа: Zlamen
За издавача: Мр Драган Гачић
Главни и одговорни уредник: Мр Драган Гачић
Уредник издања: Мирјана Миленковић
Рецензенти: проф. др Војислав Миловановић, др Радмила Радић, Драгомир Ацовић Приређивач: Марко Перић
Аутори предговора: Зорица Смиловић, Марко Перић
Лектура: Данијела Пунишић
Превод на енглески језик: Тијана Ковчић
Превод на руски језик: др Милана Живановић
Ликовно-графичко решење: Зорица Смиловић
Тираж: 500
Штампа: Zlamen
Приређивање публикације "Изградња Храма Светог Саве у Београду – Водич кроз архивску грађу Историјског архива Београда", настало је као резултат намере да се вредна архивска грађа Историјског архива Београда, која покрива све аспекте изградње Храма, приближи будућим истраживачима, али и свима онима који желе да сазнају више о самој изградњи овог сакралног и архитектонског симбола Београда. И данас, када се за ово монументално здање може рећи да је завршено, оно и даље остаје предмет изучавања, а за тумачења настала на основу историјских извора архивска грађа Историјског архива Београда представља неизоставну полазну основу.
Како је изградња Храма трајала читав један век, тако се и извори о његовој градњи налазе у више архивских фондова, збирки и легата, док је најзначајнија и најобимнија архивска грађа преузета управо у годинама извођења завршних радова. У тим фондовима чува се права ризница техничке и пројектне документације, планова, фотографија, цртежа и скица. Јавности ће посебно бити интересантно да, поред конкурсних решења и главног пројекта, добије на увид и многа алтернативна, одбијена или измењена решења која на непосредан начин говоре о томе како је Спомен-храм Светог Саве могао да изгледа, чиме се отварају могућности за нека нова преиспитивања и тумачења.
Призори Београда између два светска рата: фотографије из Личног фонда Михаила С. Петровића
Издавач: Историјски архив Београда
За издавача: Мр Драган Гачић
Главни и одговорни уредник: Мр Драган Гачић
Приређивач: Слободан Мандић
Рецензенти: мр Иван Обрадовић, др Срђан Мићић, Владимир Дуловић
Лектура: мр Наташа Николић
Стручни сарадник: Дарко Ћирић
За издавача: Мр Драган Гачић
Главни и одговорни уредник: Мр Драган Гачић
Приређивач: Слободан Мандић
Рецензенти: мр Иван Обрадовић, др Срђан Мићић, Владимир Дуловић
Лектура: мр Наташа Николић
Стручни сарадник: Дарко Ћирић
Сарадник на обради архивске грађе: Драгана Митрашиновић
Дигитална обрада и рестаурација фотографија: Бојан Коцев
Прелом текста и припрема за штампу: Владимир Мијатовић
Дизајн корица: Зорица Нетај
Тираж: 500
Штампа: Zlamen
Дизајн корица: Зорица Нетај
Тираж: 500
Штампа: Zlamen
Тираж: 500
Приређивање монографије са фотографијама Београда између два светска рата из личног фонда новинара, писца, публицисте и културног радника Михаила С. Петровића (1901–1949), које се чувају у Историјском архиву Београда, подстакла су два основна мотива. Поред разноврсног и за различите теме значајног архивског материјала овог фонда, фотографије Београда, највећим делом настале крајем двадесетих и почетком тридесетих година XX века, представљају јединствену целину, којој се до сада истраживачки није приступало на одговарајући начин. Оне имају несумњиву сазнајну вредност и значај историјског извора првог реда о прошлости Београда, који визуелно сведочи о неколико најдинамичнијих година развоја у времену обнове, демографског, привредног и културног успона. Поред тога, осветљавају историјски развој фотографије у Србији, нарочито у погледу фото-журнализма као новог фотографског језика који се формирао крајем двадесетих година прошлог века. Други мотив био је да се широј публици приближи занимљива и свестрана личност Михаила С. Петровића, заједно са његовим личним фондом, који је категорисан у ранг културног добра од великог значаја.
Међу различитим фотографским материјалом фонда приоритет је дат најобимнијој и најзначајнијој целини коју чине фотографије Београда настале између два светска рата, а које представљају изузетно вредан историјски извор. Многе од тих фотографија познате су јавности, док су неке ретко или нимало коришћене иако представљају изузетне визуелне трагове, веома значајне за данашње сагледавање историје града у једном од најдинамичнијих периода његовог развоја. Време обнове, демографског, привредног и културног успона Београда сасвим се другачије ишчитава када заједно са писаном грађом откривамо чињенице и понекад прикривене детаље садржане у фотографском материјалу.
Књига је објављена уз подршку Секретаријата за културу Града Београда.
Додатно:
Илустровани прилог који је за портал ОКО Радио телевизије Србије написала Јелица Зупанц, а поводом објављивања књиге „Призори Београда између два светска рата: Фотографије из Личног фонда Михаила С. Петровића''
Архив као чувар старих заната
Издавач: Историјски архив Београда
За издавача: мр Драган Гачић
Главни и одговорни уредник: мр Драган Гачић
Аутор текста, илустрација и фотографија: Бојан Коцев
Стручни консултанти: Мирјана Миленковић, Зорица Смиловић
Рецензент: Радика Илић
Лектура: мр Наташа Николић
Тираж: 500
Штампа: Zlamen
За издавача: мр Драган Гачић
Главни и одговорни уредник: мр Драган Гачић
Аутор текста, илустрација и фотографија: Бојан Коцев
Стручни консултанти: Мирјана Миленковић, Зорица Смиловић
Рецензент: Радика Илић
Лектура: мр Наташа Николић
Тираж: 500
Штампа: Zlamen
У километрима архивске грађе која се чува у Историјском архиву Београда (даље ИАБ), међу 2.910 фондова, налазе се и 24 фонда еснафа, струковних занатских удружења, која су у Београду почела да се оснивају још 1816. године и која су успешно опстајала до социјалистичког периода.
Грађа еснафских удружења пружа увид у развој занатства, нестајање старих, традиционалних и настајање нових који су ишли у корак са временом, промену у бројности занатлија по еснафима, ценама занатских производа, статусу и угледу који су поједине занатлије уживале међу грађанима, па чак и о расту и развоју, односно прерастању појединих занатских радионица у индустријска постројења, фабрике или штампарије. Осим тога, мајсторска и калфенска писма, како по естетском изгледу основног штампаног обрасца, тако и по калиграфском рукопису којим је исти попуњаван, показују колики значај су занатлије имале у београдској чаршији. Па ипак, да нису сви били истог статуса, ранга и финансијског стања сведоче фотографије старог Београда на којима се виде занатске радње, неке са раскошно исписаном фирмом и друге са невештим натписом изнад улазних врата.
Грађа еснафских удружења пружа увид у развој занатства, нестајање старих, традиционалних и настајање нових који су ишли у корак са временом, промену у бројности занатлија по еснафима, ценама занатских производа, статусу и угледу који су поједине занатлије уживале међу грађанима, па чак и о расту и развоју, односно прерастању појединих занатских радионица у индустријска постројења, фабрике или штампарије. Осим тога, мајсторска и калфенска писма, како по естетском изгледу основног штампаног обрасца, тако и по калиграфском рукопису којим је исти попуњаван, показују колики значај су занатлије имале у београдској чаршији. Па ипак, да нису сви били истог статуса, ранга и финансијског стања сведоче фотографије старог Београда на којима се виде занатске радње, неке са раскошно исписаном фирмом и друге са невештим натписом изнад улазних врата.
Многи занати одавно су ишчезли из свакодневног живота, али књиговезачки, један од најстаријих у Србији, још увек успешно одолева зубу времена. Неговањем овог традиционалног и деликатног заната, књиговезачка радионица ИАБ обавља двојаку улогу - чува занат од заборава, истовремено чувајући и драгоцено наслеђе наших предака за неке будуће генерације.
Од оснивања Техничке службе у Архиву 1955. године и формирања књиговезачке радионице исте године, у самој установи ради се на преповезивању старих књига, али и коричењу, изради архивских кутија, футрола, мапа и сличних производа, за потребе смештаја и заштите архивске грађе. Дуги низ година послове у радионици обављала су два књиговезца, а данас само један. На жалост, изгледа да је ово једно од три места књиговесца по систематизацији у целој архивској мрежи Србије.
Публикација "Архив као чувар старих заната" не претендује да буде приручник или уџбеник, већ представља други покушај Архива, након изложбе из 2004. године Сачувати књигу: старе и ретке књиге Историјског архива Београда: XVI–XX век у Галерији Архива, да се један специфичан занат, који полако одумире, отргне од заборава и да се широкој пу блици прикаже његов значај, специфичност и лепота. Аутор Бојан Коцев описује елементе при раду са папиром, кожом, дрветом, текстилом и осталим материјалима који се користе у поступцима повеза, преповеза и коричења старих књига од изузетног значаја које се чувају у ИАБ. Управо тај део књиговезачког посла, који се бави ручно рађеним повезима, издваја се као посебан, прецизније засебан део сегмента графичке индустрије који се зове графичка дорада и представљен је на основу ауторове дугогодишње праксе и искуства на овим пословима.
Илустрована аутобиографија Луке Младеновића, "Оловком против заборава"
Издавач: Историјски архив Београда
За издавача: Мр Драган Гачић
Главни и одговорни уредник: Мирјана Миленковић
Приређивач: Владимир Мијатовић
Рецензент: Раде Ристановић
Стручни сарадник: Петар Петровић
Технички уредник: Зорица Смиловић
Лектура: Татјана Корићанац, Данијела Пунишић
Тираж: 500
Штампа: Зламен
Лука Младеновић (Мијић) рођен је у Житорађи код Владичиног Хана, 8. октобра 1909. године, као један од синова Милије и Лепосаве Мијић. Као аутор великог броја драгоцених цртежа старог Београда његово дело остало је расуто по целом граду – од музеја, библиотека и архива, до кафана, кафића, пекара... Може се рећи да је готово сваки житељ Београда видео бар неки од његових цртежа. Међутим, ретко ко би умео да каже нешто више о аутору тих сведочанстава о граду који полако, али неумитно нестаје. Сликар је, у овом случају, остао у сенци свог дела. Младеновић је Историјском архиву Београда још 1958. године предао албум фоторепродукција цртежа старог Београда, са укупно 97 снимака, који су коришћени за илустровање ове публикације, а скоро три деценије касније, 1987. године, предао је и рукопис своје аутобиографије на 146 страна.
Аутобиографија Луке Младеновића је потресно штиво које сведочи о дубокој бугарско-српској подељености становништва југа Србије у време балканских ратова, о животу под окупацијом у Првом светском рату, приликама у међуратном Београду и Србији, као и фасцинантној судбини аутора и његове породице у Другом светском рату.
Веома важан моменат у његовом животу био је сусрет са карикатуристом Пјером Крижанићем и са директором Политике, Владиславом Рибникаром, који је Луки Младеновићу доделио стипендију и помогао му приликом уписа у Уметничку школу, коју је похађао као ванредни ђак од 1926. до 1931. године. Часове вечерњег акта похађао је код професора Илије Шобајића, заједно са Првославом Пивом Караматијевићем и Бранком Шотром.
По завршетку школовања радио је као графичар, литограф и цинкограф за Политику.
Цинкографски посао радио је и у Војном заводу у Чачку, где је дочекао Други светски рат. Немачке јединице које су ушле у Завод заробиле су га и послале на принудни рад у Немачку. На станици у Хановеру успео је да побегне из воза и дође до Херфорда (Северна Рајна−Вестфалија), где се успешно крио захваљујући познавању немачког језика, да би после неког времена прешао је у Берлин као добровољни радник.
Одлука да пребегне из Херфорда у Берлин, а потом из Србије у нацистичку Немачку доведе супругу и сина, утицала је на Луку до краја живота. Поред ужаса и патњи које су у Берлину доживели, очигледно је био присутан и страх да се за то не сазна у Београду. Сматрао је, можда с правом, да нове комунистичке власти не би имале разумевања за његов избор, без обзира на околности под којима је он направљен. Тај страх најбоље илуструје Младеновићева до сада најпотпунија биографија, рађена за каталог изложбе његових цртежа, који је 2000. године објавио Народни музеј у Београду. У тој биографији, рађеној још за Лукиног живота, пише да је „године окупације провео у Београду”, а да „времена и услова за цртање није било”, него је само „повремено дотеривао своје цртеже”. Иако је Лука давао цртеже за поменуту изложбу и имао могућности да аутору изложбе и каталога предочи истину о свом животу за време Другог светског рата, он то није учинио. Претпостављамо да је чак и тада код Младеновића постојала одређена бојазан, те да се осећао сигурније уколико неки трагови прошлости остану скривени у архивским депоима.
Ову узбудљиву аутобиографију, која прати три ауторове животне фазе – одрастање, живот у Београду у међуратном периоду, као и у Немачкој током Другог светског рата, Историјски архив Београда приредио је на 200 страна. Сам текст праћен је одабиром илустрација и фотографија које употпуњавају животну причу и дело овог аутора.
Миливоје М. Костић: БЕОГРАД У УСПОНУ
Издавач: Историјски архив Београда
За издавача: мр Драган Гачић
Главни и одговорни уредник: мр Драган Гачић
Приређивање, коментари и објашњења: Мирјана Миленковић, Зорица Смиловић
Сарадници: Грета Миличић, Исидора Стојановић Теодосић
Рецензенти: др Весна Алексић, др Саша Илић, др Соња Јерковић
Лектура: мр Наташа Николић
Ликовно-графичко решење: Зорица Смиловић
Тираж: 500
Штампа: Zlamen
За издавача: мр Драган Гачић
Главни и одговорни уредник: мр Драган Гачић
Приређивање, коментари и објашњења: Мирјана Миленковић, Зорица Смиловић
Сарадници: Грета Миличић, Исидора Стојановић Теодосић
Рецензенти: др Весна Алексић, др Саша Илић, др Соња Јерковић
Лектура: мр Наташа Николић
Ликовно-графичко решење: Зорица Смиловић
Тираж: 500
Штампа: Zlamen
Рукопис Миливоја М. Костића, трговца, извозника, индустријалца, новинара и публицисте, која је од аутора откупљена 1957/58. године чува се у Историјском архиву Београда (ИАБ). Током вишедеценијског бављења трговачком струком био је сведок уздизања српске трговине и претварања Београда из оријенталне чаршије у модеран, европски град. Такође је био у прилици и да се лично сретне са великим бројем представника привредног живота земље, са многима непосредно да сарађује, а са некима и приватно дружи. Како би њихове биографије сачувао од заборава за будућа поколења, саставио је ниску од 269 „медаљона” – поглавља, од којих свако приповеда „послове и дане трговаца, привредника и банкара” који су радили и стварали у Београду у другој половини 19. и првој половини 20. века и насловљено је име¬ном „главног јунака”.
Трећи том Костићевог рукописа чекао је да угледа светлост дана равно две деценије. Овом приликом издвојено је 59 биографија, од којих је настало 60 нових наслова. Текстови су дати у целости и оригиналу, без скраћивања, а интервенисало се у оним деловима где је било потребно појаснити најчешће име особе или неки детаљ. Приликом лекторисања текста задржан је Костићев архаичан начин изражавања, који је само усклађен са савременим правописним нормама српског језика. Слика о градитељским подухватима Костићевих „јунака” употпуњена је пројектном документацијом која се чува у оквиру ИАБ, фондa Општине града, Техничкa дирекцијa. Оригинална докумената и потписи привредника преузети су највећим делом из архивске грађе ИАБ и са понеког документа Архива Југославије, фонда Министарства трговине и индустрије. Публикација је богато илустрована, а веза између прошлих времена и садашњости остварена је преко старих фотографија привреника, радњи и фабрика у којима су пословали, кућа у којима су становали, а које се чувају у фондовима и збиркама ИАБ и Архива Народне банке Србије. Фотографије данашњег стања објеката начинили су приређивачи током истраживања на терену.
Трећи том Костићевог рукописа чекао је да угледа светлост дана равно две деценије. Овом приликом издвојено је 59 биографија, од којих је настало 60 нових наслова. Текстови су дати у целости и оригиналу, без скраћивања, а интервенисало се у оним деловима где је било потребно појаснити најчешће име особе или неки детаљ. Приликом лекторисања текста задржан је Костићев архаичан начин изражавања, који је само усклађен са савременим правописним нормама српског језика. Слика о градитељским подухватима Костићевих „јунака” употпуњена је пројектном документацијом која се чува у оквиру ИАБ, фондa Општине града, Техничкa дирекцијa. Оригинална докумената и потписи привредника преузети су највећим делом из архивске грађе ИАБ и са понеког документа Архива Југославије, фонда Министарства трговине и индустрије. Публикација је богато илустрована, а веза између прошлих времена и садашњости остварена је преко старих фотографија привреника, радњи и фабрика у којима су пословали, кућа у којима су становали, а које се чувају у фондовима и збиркама ИАБ и Архива Народне банке Србије. Фотографије данашњег стања објеката начинили су приређивачи током истраживања на терену.
Приликом приређивања ове публикације коришћена је архивска грађа 21 фонда из три архива, преко 180 објављених радова, укључујући студије, монографије, споменице и јубиларне монографије, докторске тезе, чланке у научној и стручној периодици и зборницима радова, велики број публицистичких прилога, чланака, објава и огласа из 28 различи¬та наслова дневне и периодичне штампе, 24 интернет портала и подаци седам база података, као и бројне енциклопедијске одреднице.