време настанка грађе:
1839-1944.
 
количина:
Грађа: 1862-1944; књиге: 1887-1946, 1970 књига;
Списи: 1862-1944, 3.762 кутије.
Књиге: 1887-1944, 104 књиге.

језик и писмо:
српски, у грађи се налазе и појединачна документа на немачком, мађарском и француском језику.
 
информативна средства:
Регистри, деловодии протоколи, матичне књиге, контролници особља, картотека службеничких досијеа ОГБ, картотека техничке документације (зидање, дозиђивање и адаптација општинских и приватних зграда), сумарни инвентар, аналитичка обрада записника одборских одлука и одлука Градског већа (1914-1940).
 
 
 

време настанка грађе:
1751-1934

количина:
књиге: 1750-1921, 1.352 књиге
списи: 1749-1932, 2.323 кутије

информативна средства:
улазни инвентар, регеста, картотеке, аналитички инвентар

језик и писмо:
немачки (готица), хрватски, латински, мађарски, турски, грчки, хебрејски


Историјат фонда

Садржај фонда

време настанка грађе:
(1850-1987); 1852-1987

количина грађе:
83 кутије; 8,30 дужних метара

језик и писмо:
српски, немачки, енглески, француски, италијански

о творцу фонда:
Ђура Савић Главинић, родоначелник београдских Главинића, дошао је у Београд из Мостара где је отпочео мануфактурну делатност. Био је један од првих одборника Београдске општине у време њеног настајања 1839. године. Његов син Димитрије био је председник Шабачке општине, 1868. изабран је за народног посланика, а 1869. учествовао у раду Уставотворне скупштине. Најзначајнији представник Главинића је Константин Коста (1858–1939), грађевински инжењер, професор Велике школе, четири пута председник Београдске општине, министар привреде Србије и владин комесар при Народној банци Југославије. Био је председник и оснивач многих друштава и удружења, пројектант распрострањене Главинићеве сушнице за сушење шљива. Његов син Милан, архитекта, био је народни посланик Југословенске радикалне заједнице на Косову и Метохији. Био је ожењен Добрилом Главинић Кнез Милојковић, активном чланицом управа бројних женских друштава и удружења.

садржај грађе:
Највећи породични фонд Архива чија је грађа везана за све чланове породице Главинић. Фонд пружа слику једне старе грађанске породице. У фонду се чува грађа значајна за историју Општине града Београда, Министарства привреде Србије, Задруге за унапређење производње и продаје ручних радова Рукотворина, Удружења инжењера и архитеката Југославије, Министарства просвете, Младе демократије, Југословенске радикалне заједнице, Соколског друштва Матица, Југословенске речне пловидбе, Ротари клуба, Београдског женског друштва, Школе за домаћице, америчке мисије, грађа о Конкордату. Раритете у грађи представљају појединачна документа, међу којима је и списак студената који су се школовали у Великој Британији 1916–1918. (Serbian Relief Fund), записници, деловодник, списи, кецеље и рукавице Велике масонске ложе Шумадија, рани радови рођаке творца фонда, сликарке Милене Павловић Барили (цртежи у акварелу и тушу), фотографије и интервјуи познатих жена...

информативна средства:
аналитички инвентар у бази података по ISAD(g) стандарду
аналитика у свескама, индекси
картотека и попис фотографија из албума Добриле Главинић Кнез Милојковић

време настанка грађе:
(1869–1943); 1838–1965.

количина грађе:
15 кутија; 1,40 дужних метара

језик:
српски, француски, намачки, енглески

о творцу фонда:
Иван С. Павловић рођен је у Ужицу од оца Стојка Павловића, коњичког потпуковника, и мајке Лене, кћери Николе Луњевице, народног старешине у устанцима 1804–1815. године. Године 1919. произведен је у чин генерала за заслуге у офанзиви на Крстацу 1914. године. Од краја 1915. до половине јануара 1916. при повлачењу српске војске преко Албаније на Крф, са својим јединицама штитио је пролаз кроз Ибарски теснац и Црну Гору и обезбеђивао пролаз и укрцавање војске за Сан Ђовани ди Медуа. Носилац је бројних одликовања. Писао је и објављивао радове из стратегије, тактике и историје. За време ратова водио је дневнике и белешке.

садржај грађе:
Архивска грађа фонда (спискови, извештаји, наредбе, рапорти, фотографије, мапе) обилује подацима о Првом светском рату. Од изузетног значаја је и грађа блиских сродника творца фонда: Иванових родитеља, браће: Петра, професора и академика, оснивача Природњачког музеја, Павла и Милана; сестара: Катарине, професорке, и Јелисавете. Са архивском грађом овог фонда откупљен је и Родослов Обреновића од Панте Срећковића, историчара, кога је преписала Милева Ранка Алимпића.

 

време настанка грађе:
(1877- )

количина грађе:
96 књига; 78 кутија

језик:
српски, немачки

о творцу фонда:
Илија Милосављевић Коларац (1800–1878), велетрговац, основао је 1861. године Фонд за помагање и награђивање српских књижевника. Од 1875. овај фонд прераста у Књижевни фонд (са капиталом од 10.000 дуката). Оставши без потомства, одлучио је да целокупну имовину завешта „на корист свога народа" и основао Задужбину Илије Милосављевића Коларца.

садржај грађе:
Грађа садржи записнике одбора, пресуду Суда о спору против масе Илије М. Коларца, биланс целокупне непокретне и покретне имовине који је Коларац завештао за оснивање Универзитета и образовање књижевног фонда, његову приватну преписку, фотографије и трговачку коресподенцију. Грађа даје податке о раду Задужбине, њеним правилима, поклонима које је она у виду књига уступала појединим институцијама, о подизању зграде Задужбине и одржавању разних културних и научних скупова у згради Коларчевог народног универзитета.