Услови и начин коришћења архивске грађе
Услови и начин коришћења архивске грађе
Члан 41.
Сви имају право да под једнаким условима користе архивску грађу која се чува у архивима.
Архивска грађа се користи у архиву.
Архивској грађи у електронском облику може се приступати и електронским путем ако је јавно доступна.
Архив обезбеђује услове за коришћење архивске грађе.
Коришћење архивске грађе и информативних средстава у архивима је бесплатно.
Архивска грађа даје се на коришћење у службене сврхе, сврхе научног и стручног истраживања и потребе публиковања, за потребе наставе, изложби, остваривања или заштите личних права и друге сврхе.
На коришћење се по правилу дају микрофилмске или дигиталне копије архивске грађе.
Изузетно, на коришћење ће се дати оригинална архивска грађа иако постоје копије те грађе, ако то захтева научни метод рада.
За коришћење архивске грађе у рекламне сврхе, стицања добити, за умножавање и објављивање докумената, потребна је посебна дозвола надлежног архива.
Архиви немају обавезу да истражују архивску грађу коју поседују, у име и за рачун корисника грађе.
Корисник архивске грађе је одговоран за повреду јавних интереса, односно приватности, као и повреду права и интереса лица, насталих услед коришћења архивске грађе.
Ближе услове и начин коришћења архивске грађе прописује министар.
Члан 42.
На захтев корисника јавни архив издаје уверења, оверене копије и преписе докумената чије оригинале чува и који имају доказну снагу јавне исправе у складу са законом којим се уређује општи управни поступак.
Члан 43.
Архивска грађа се не даје на коришћење: ако је њен стваралац, ималац, давалац или дародавац приликом предаје у писаној форми поставио ограничења у погледу њеног коришћења; ако се налази на сређивању, обради, конзервацији и рестаурацији; ако стручни савет архива утврди да се може користити само под посебним условима; ако директор архива процени да би њеним коришћењем могли да буду повређени интереси државе или права грађана; ако је у оштећеном стању и ако је у току припрема за њено објављивање у издању архива.
Архивска грађа која није сређена, по правилу, не издаје се на коришћење.
Изузетно, несређена архивска грађа се може дати на коришћење на основу одобрења директора или лица које он овласти.
Архивску грађу могу користити без ограничења ствараоци чијом је делатношћу и радом та грађа настала.
Легати и лични фондови
Сређивање и обрада легата и личних фондова редовна је делатност Архива. Преузимање архивске грађе путем поклона или откупа последњих година је интензивирано. Појединачним списима старих београдских породица, фотографијма порушених објеката, разгледницама, нереализованим плановима, необјављеним рукописима, дигитализованим личним колекцијама допуњени су постојећи фондови и збирке.
Поред појединачних докумената, Архив је преузео више легата личности које су обележиле политички и културни живот Београда друге половине XX века.
Ако поседујете грађу, која је по било ком основу важна за историју Београда, Србије или шире, или сматрате да је битна за историју струке којом се Ви бавите...
...постаните и Ви легатор
Историјског архива Београда!
Понудите нам на поклон или откуп старе документе, рукописе, фотографије, разгледнице, мапе, планове, плакате... Не допустите да културно благо иструне по подрумима и таванима...
Контактирајте нас!
У Историјском архиву Београда налазе се разноврсни архивски фондови и збирке, који нам пружају значајне податке за историју Београда и Србије. Архивска грађа се чува у депоима Архива, размештена у неколико следећих група:
- управа и јавне службе
- правосуђе
- просветне, културне и научне установе
- социјалне и здравствене установе
- привреда и банкарство
- друштвено-политичке организације
- друштва и удружења
- верске установе и организације
- породични и лични фондови
- збирке
- легати
На простору од 2.400 m2 смештено је 13.200 метара архивске грађе, углавном на српском језику, немачком, а појединачни документи су на турском, француском, мађарском, руском, италијанском, румунском, хебрејском и другим језицима.
Један од најстаријих појединачних докумената који се чува у Архиву је из друге половине XVI. века, Дијалог Османлије и Хришћанина о војнополитичкој ситуацији, на турском језику.
Најстарији фонд је Земунски магистрат, чија грађа датира од 1749. године, када је Земун проглашен слободним краљевским градом, изузимањем из поседа породице Шенборн. Грађа је углавном на немачком језику.
Највећи фондови, са неколико стотина метара грађе, јесу: Скупштина града Београда, Окружни суд за град Београд, Управа града Београда, Земунски магистрат, Котарски суд у Земуну, Трговинска комора у Београду. Највише фондова Архива настало је после 1945. године, а од оних који су приспели последњих година, свакако је најважнији фонд БИТЕФ.
Погледајте још...
Фонд Задужбина Илије Милосављевића Коларца
Збирка диплома, указа и постављења