Носиоци пројекта: у име Владе Републике Србије – Канцеларија Одбора за обележавање двестогодишњице Првог српског устанка и Историјски архив Београда
Главни и одговорни уредник: др Бранка Прпа
Аутори-редактори: проф. др Љубодраг Димић, проф. др Љубинка Трговчевић-Митровић, проф. др Милан Ристовић, др Мирослав Јовановић, доцент др Дубравка Стојановић, доцент др Предраг Марковић, др Бранка Прпа, мр Мирослав Перишић
Ликовно-графички дизајн: Драгана Лацмановић
Промоција је одржана 15. марта 2005. године у свечаној сали Скупштине града Београда
Уводна реч: председник Републике Србије, Борис Тадић
Књигу промовисали: академик Никола Хајдин, председник САНУ, академик Предраг Палавестра, академик Сима Ћирковић и проф. др Јеша Денегри
Књига је промовисана и у Архиву Војводине у Новом Саду 23. јуна 2005. године, као и у Народном музеју у Шапцу 9. септембра 2005.
Приређена је поводом обележавања двестогодишњице Првог српског устанка. Ово је пионирски подухват велике групе аутора и чланова Редакције, прва књига ове врсте у српској историографији јер обухвата „тоталну историју” у свој њеној целовитости – догађаји из политичке историје стоје равноправно са догађајима из културе, привреде, науке, саобраћаја, медицине, економије, спорта, књижевности. Хронологија показује нераскидиву целину свега онога што је чинило свакодневицу људи који су живели у прошлим временима, свакодневицу која је увек састављена и од преломних догађаја на «великој» политичкој сцени и оних „малих”, који утичу на живот обичног човека. У томе и јесте методолошка иновација ове књиге – у њој супрви пут приказане све области историје, и то упоредо, онако како су се у времену дешавале. У раду на овом пројекту било је ангажовано 35 стручњака, који су, свако из своје области, омогућили да последња два века српске историје буду приказана као целина. Ради лакшег праћења извршена је подела на четири тематске области (политика, култура, друштво, економија), које су видљиво обележене графичким знацима, што омогућава да се књига селективно чита и да се прате само одређени историјски токови. Текстуални садржаји обогаћени су илустративним прилозима, који сами по себи представљају документ времена.